{"id":1720,"date":"2020-01-13T16:22:43","date_gmt":"2020-01-13T16:22:43","guid":{"rendered":"http:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/?p=1720"},"modified":"2020-01-23T17:19:37","modified_gmt":"2020-01-23T17:19:37","slug":"bez-podataka-vi-ste-samo-jos-jedna-osoba-sa-misljenjem","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/?p=1720","title":{"rendered":"Bez Podataka vi ste samo jo\u0161 jedna osoba sa mi\u0161ljenjem"},"content":{"rendered":"\n

Re\u010dima Vilijama Edvarda Deminga u naslovu ovog teksta Mihajlo Popesku<\/a> se obratio prisutnima na panel diskusiji odr\u017eanoj krajem pro\u0161le godine. Popesku je govorio o analizama velikih podataka kojima se bavi u svakodnevnom poslu, kao rukovodilac istra\u017eivanja kompanije Auspex International<\/a>. Postavili smo mu nekoliko pitanja koja su se pro\u017eimala tokom samog panela Big data: resurs dru\u0161tva ili elita<\/a> (ENG<\/a>) u organizaciji Laboratorije za digitalnu sociometriju<\/a> IFDT<\/a>-i ICT Hub<\/a>-a. Posle panela Popesku je dao intervju<\/a> za za dnevne novine Politika i objavio komentar<\/a> za sajt Research Live.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Pojam big data jedan je od zvu\u010dnih danas. Ipak, \u010desto se upotrebljava u nedovoljno preciznom zna\u010denju, nekad \u010dak i pogre\u0161no. Kako biste vi odredili ovaj pojam, \u0161ta su veliki podaci? Da li vidite razliku izme\u0111u big data i big social data?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

To je mitska pojava, o kojoj svi pri\u010daju, a niko je nije video. Pojam je nedovoljno definisan, a isuvi\u0161e \u010desto se koristi. Pominjanje velikih podataka nije po\u017eeljno u ozbiljnim in\u017eenjerskim diskusijama.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Definisao bih Big Data kao podatke koji se ne mogu \u010duvati, obra\u0111ivati i efektivno analizirati lokalno na jednom ra\u010dunaru. Naprotiv, za to nam je potrebna druga\u010dija infrastruktura kao \u0161to je klaud ili klaster ra\u010dunara. <\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Big Social data su vrsta Big Data koje korisnici dru\u0161tvenih mre\u017ea generi\u0161u \u2013 aktivno i pasivno. Pasivno generisani podaci su va\u0161i loginovi, pregledi, na \u010demu se i koliko zadr\u017eavate i sli\u010dno. Aktivno generisani podaci su va\u0161i statusi, lajkovi, \u0161erovi, slike, video objave i sli\u010dno. Procenjuje se da svaki korisnik Facebook-a dnevno generi\u0161e 1mb podataka \u0161to je za 2.5 milijarde korisnika 2500 TB ili 2.5PB podataka dnevno. Zamislite izazov organizacije, skladi\u0161tenja i analize takvih podataka.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\n

Veliki podaci se nekad nazivaju naftom novog doba, svetim gralom \u010cetvrte industrijske revolucije. Kakvo je va\u0161e vi\u0111enje ove tvrdnje? U svetlu big data, ko su elite? Kakav je kapitalizam zasnovan na podacima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

U biznisu pobe\u0111uje onaj ko donosi bolje odluke. Dobre odluke su potkrepljene \u010dinjenicama. Onaj ko ima pristup podacima koji mu omogu\u0107uju da razume neki fenomen interesantan za neku tr\u017ei\u0161nu ili dru\u0161tvenu kompleksnost, mo\u017ee lak\u0161e i br\u017ee da uo\u010di trendove, \u0161anse i pretnje i da svoja jedra postavi tako da putuje br\u017ee, ka cilju. Dakle, podaci imaju vrednost samo onda kada se koriste u ove svrhe i kada su relevantni za problem koji \u017eelimo da re\u0161imo. Me\u0111utim podaci sami po sebi nemaju vrednost ukoliko iz njih ne izvla\u010dimo saznanja. Za to su potrebni alati i kompleksni setovi ve\u0161tina \u2013 znanje iz domena, statistike i verovatno\u0107e i programiranja. Tako\u0111e, podaci kao ljudska tvorevina u sebi sadr\u017ee informacije i \u0161umove, koji \u010desto poti\u010du iz ljudskih predrasuda ili bias-a. Za ovo je potreban organizovan timski napor nau\u010dnika iz razli\u010ditih oblasti kako bi se \u0161umovi u podacima spre\u010dili, prepoznali i otklonili.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Elite su GAFA<\/a>: Google, Amazon, Facebook i Apple. Elite u Big Data su svi oni koji svoje odluke vode podacima. Imao sam priliku da sretnem neke sjajne ljude u Beogradu koji se bave naukom o podacima. Oni su jednom mobilnom operateru u\u0161tedeli milione tako \u0161to su kroz algoritme pokazali da im ne treba 100 ve\u0107 30 baznih stanica. Ovi mladi ljudi sada to znanje \u017eele da izvezu. <\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Kapitalizam zasnovan na podacima je u su\u0161tini kapitalizam novog doba ili kapitalizam na steroidima. Da\u0107u vam konkretan primer. Amazon koji je po\u010detno zami\u0161ljen kao Internet prodavnica za knjige danas pravi najve\u0107i prihod kroz Amazon Web Services<\/a>. AWS je re\u0161enje koje je Amazon razvio kako bi mogao da skladi\u0161ti i obra\u0111uje ogromne koli\u010dine transakcionih podataka ali i podataka koje su ljudi sami generesiali kroz feedback rejtinge i sli\u010dno. Amazon je koristio i ma\u0161insko u\u010denje kako bi preprou\u010divao proizvode koji su relevantni za kupce. Takva infrastruktura koju je Amazon razvio je jako skupa. Male i srednje kompanije to ne mogu da priu\u0161te. S druge strane one mogu da priu\u0161te pristup takvoj infrasturkturi po potrebi i uz malu nadoknadnu. Tako je nastao AWS koji danas generi\u0161e najvi\u0161e novca. Amazon je od AWS generisao 26 milijardi dolara pro\u0161le godine, a rast prodaje u poslednje kvartalu je 35%.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\n

Za\u0161to su skandali oko podataka postali centralna tema medija? Da li je medijska panika opravdana? Na kome je odgovornost oko takvih propusta? Da li su zakoni o za\u0161titi podataka dorasli izazovima savremenog doba?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Konkretno, podaci su dobili na medijskom zna\u010daju zahvaljuju\u0107i politici, Trampu i Kembrid\u017e Analitici. Politika polarizuje, a ceo taj novi domen oko podataka nije posebno jasan ljudima tako da ljudi ne znaju \u0161ta od podataka postoji o njima. <\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Ljudi pretpostavljaju da neko raspola\u017ee “svim o svemu,” \u010dak i o va\u0161im bankovnim ra\u010dunima, porukama, mejlovima, svemu na va\u0161em ra\u010dunaru i sli\u010dno. Postojalo je uverenje i da neko mo\u017ee da vas targetira na individualnom nivou, \u0161to nije ta\u010dno.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Panika je neopravdana zato \u0161to je do\u0161lo do \u0161irenja neistina i neproverenih \u010dinjenica. Neopravdana je zato \u0161to se nije pojavio ni jedan \u010dovek koji je rekao da je izmanipulisan u politi\u010dke svrhe na internetu iz razloga jer se neko poigrao saznanjima o njemu.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

S druge strane, panika je opravdana zato \u0161to se shvatilo da je pravni okvir u su\u0161tini nedorastao izazovima realnosti na terenu. Na primer, postavljaju se pitanja da li je va\u0161e psiholo\u0161ko profilisanje zadiranje u va\u0161u privatnost i da li je u redu da vas kao pojedinca prisutnom u bira\u010dkom spisku klasifikujemo po raznim parametrima.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Tehnologija je eksponencijalna a ljudi nisu. Zakonodavci \u0107e uvek kasniti za razvojem tehnologija. Zato je bitno da se u \u0161kolama gde se u\u010de ve\u0161tine baratanja podacima, u biznis \u0161kolama i u okviru politi\u010dkih nauka radi na usa\u0111ivanju vrednosti koje \u0107e biti moralni kompas donosiocima odluka i izvr\u0161iocima. Dobar karakter bitniji je od ve\u0161tina. Oni koji imaju ve\u0161tine imaju najve\u0107u odgovornost da poka\u017eu primere dobre prakse.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\n

Kako vidite budu\u0107nost primene big data u dru\u0161tvenim naukama? Koja uzbudljiva istra\u017eivanja se mogu sprovesti i kako ona mogu da budu korisna?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Kao \u0161to sam rekao ranije, dru\u0161tvene nauke i big data mogu da budu jako dobar tandem. Sociologija je uvek, barem kod nas, bila posmatrana kao salonska tj. neprakti\u010dna nauka. To je stereoptip. Veliki podaci omogu\u0107ili bi sociolozima da bolje razumeju mehanizme dru\u0161tvenih pojava i da interveni\u0161u kako bi se neke lo\u0161e stvari u dur\u0161tvu amortizovale ili sasekle u korenu. To bi zna\u010dilo da su sociolozi postali primenjeni nau\u010dnici – agenti stvaranja dru\u0161tva blagostanja.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Potrebno je prepoznati sada da \u0107e ove ve\u0161tine biti potrebne i raditi na njima, barem na bazi\u010dnom nivou kako bi posle mogla da se vr\u0161i nadogradnja<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Moramo da se menjamo . Novo vreme zahteva u\u010denje. Ne smatram da je potrebno da svi postanemo experti dana science-a, ali verujem da \u0107e ove ve\u0161tine za 5 godina postati standardan zahtev, kao \u0161to se nekada tra\u017eilo da znate da koristite word i excel ili da pri\u010date engleski.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Za ovo je potrebno da \u010ditav niz aktera koji uklju\u010duje dr\u017eavne institucije, korporacije, udru\u017eenja gra\u0111ana, me\u0111unarodne organizacije. Cilj je ponuditi podatke kao otvoren resurs.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Pozivamo stru\u010dnu javnost da u\u010destvuje u diskusiji na temu “Big data: resurs dru\u0161tva ili elita.” Ukoliko ste kolega koji se bavi ili ima dodira sa naukom o podacima napi\u0161ite va\u0161e mi\u0161ljenje na ovu temu u formi komentara. Po\u0161aljite<\/a> va\u0161 tekst na mejl Laboratorije za digitalnu scoiometriju i objavi\u0107emo ga na na\u0161em sajtu<\/a>.<\/h4>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Re\u010dima Vilijama Edvarda Deminga u naslovu ovog teksta Mihajlo Popesku se obratio prisutnima na panel diskusiji odr\u017eanoj krajem pro\u0161le godine. Popesku je govorio o analizama velikih podataka kojima se bavi u svakodnevnom poslu, kao rukovodilac istra\u017eivanja kompanije Auspex International. Postavili smo mu nekoliko pitanja koja su se pro\u017eimala tokom samog panela Big data: resurs dru\u0161tva […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[3,5,6,7,14],"class_list":["post-1720","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-events","tag-big-data","tag-discussion","tag-event","tag-research","tag-social-sciences"],"featured_image_src":null,"featured_image_src_square":null,"author_info":{"display_name":"Uros Gavrilovic","author_link":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/?author=3"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1720","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1720"}],"version-history":[{"count":36,"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1720\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1794,"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1720\/revisions\/1794"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1720"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1720"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1720"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}