{"id":1823,"date":"2020-01-30T17:21:58","date_gmt":"2020-01-30T17:21:58","guid":{"rendered":"http:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/?p=1823"},"modified":"2020-01-30T18:33:55","modified_gmt":"2020-01-30T18:33:55","slug":"ko-je-kriv-u-big-data","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/?p=1823","title":{"rendered":"Veliki podaci su javni resurs"},"content":{"rendered":"\n

Panel Big data: resurs dru\u0161tva ili elita<\/a> (ENG<\/a>) u organizaciji Laboratorije za digitalnu sociometriju<\/a> IFDT-a<\/a> izazvao je pa\u017enju medija ali i brojne reakcije stru\u010dne javnosti. U ovom tekstu za DigiLab Nenad Pinter<\/a> koordinator projekata u Kulturnom centru REX<\/a> iznosi svoje mi\u0161ljenje.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n
\"\"
Nenad Pinter<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\n

Dru\u0161tveni odnosi baziraju se na nekoliko principa, a jedan od najstarijih je potreba za bezbedno\u0161\u0107u<\/strong>, koja je kroz ljudsku istoriju doprinosila za\u0161tititi \u010doveka od prirodnih pojava i drugih \u017eivih bi\u0107a, kao i od strane drugih pripadnika ljudskog roda. Kako bi istovremeno zadovoljila i svoju potrebu za lagodno\u0161\u0107u<\/strong>, ljudska civilizacija je kreirala sigurnosne tehnologije i time doprinela razvoju bezbednosnih produkata kao trenutno najve\u0107eg ekspanzivnog tr\u017ei\u0161ta. Ova sinteza udobnosti i sigurnosti doprinela je potrebi za o\u010duvanjem i sakupljanjem njenog glavnog resursa – informacije. <\/em>Odatle se razvila tehnolo\u0161ka grana prikupljanja podataka. <\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Od nastanka prvih zajednica, dru\u0161tvo se razvijalo u dva smera. Sa jedne strane, dru\u0161tvo je razvijanjem znanja te\u017eilo ka neinteresnoj kooperativnoj razmeni prikupljenih dobara, dok je sa druge strane proces sakupljanja znanja kreirao poseban hijerarhijski sistem odnosa nadmo\u0107i<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Takva linearna konstelacija odnosa nadmo\u0107i i razmene znanja dovela je do trenutnog liberalnog modela gde je sam \u010dovek postao resurs tr\u017ei\u0161ta<\/strong>, umesto obratno. U taj odnos se uklju\u010dio i marketing, kao glavno oru\u0111e tr\u017ei\u0161ta, i svojom manipulativnom praksom ustanovio hijerarhijski poredak tokova dru\u0161tvene percepcije potreba i kapitala. Jo\u0161 po\u010detkom 20. veka, tu praksu manipulisanja masama u slu\u017ebi institucija i korporacija detaljno je razradio Frojdov ne\u0107ak Edvard Bernajs, koji je na osnovu psihoanaliti\u010dkih radova svog ro\u0111aka ustanovio kako i na koje na\u010dine se mase mogu kontrolisati, kada one postaju iracionalne i kakve poruke je potrebno servirati. Kako bi otklonili analiti\u010dku sposobnost \u010doveka za racionalnim izborom zadovoljavanja svojih osnovnih potreba, ve\u0161ti marketin\u0161ki stru\u010dnjaci su tada uspeli da uspostave \u017eelju kao dominantni nagon u percepciji tr\u017ei\u0161ne logike pojedinca.
<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Ovakav poredak izme\u0111u nemonetizovane razmene dru\u0161tvenog znanja i sa druge strane \u017eelje za njegovom kontrolom danas je doveo do razvijanja produkata bezbednosnih sistema koji su deo propagandnog koncepta, kreiran od strane korporacija i dr\u017eavnih sistema, fabrikovanog ve\u0161ta\u010dkim konfliktima<\/strong>, da slu\u017ei odr\u017eavanju tog istog sistema a ne njegovoj promeni. Njihova mo\u0107 kontrole se ogleda u tome da “uzgaja ljudske jedinke” da budu korisne za razvoj kapitala tako da one ne\u0107e ugro\u017eavati postojanje sistema. Najperfidniji oblik tog kapitalizma, Dejan Milojevi\u0107 smatra, danas je uspostavljen na podru\u010dju bezbednosti.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Sa druge strane, razvoj demokratske svesti<\/strong> uvi\u0111a da su odlike dobrog dru\u0161tva, kako je tvrdio D\u017eon Rols filozof modernog liberalizma, u tome da daje apsolutnu prednost osnovnim slobodama u odnosu na bogatstvo i dohodak. U tom procesu razvoj je dostigao dotle da danas shvatamo da je odnos mo\u0107i izme\u0111u profita i dr\u017eave i njenog zakonodavnog servisa, koji bi trebalo da bude odlu\u010duju\u0107i faktor ure\u0111ivanja odnosa jednakosti izme\u0111u dru\u0161tvenih sloboda i korporativne produktivnosti, pomeren na stranu finansijskog tela. Time se kreira <\/em>trenutna dru\u0161tvena participatornost, sazdana na neoliberalnom diskursu i politici, a koja ne vodi ka dru\u0161tvenosti kao kriti\u010dkom razumevanju i refleksiji.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Taj pomereni odnos mo\u0107i mo\u017eemo primetiti i na trenutnom diskursu o bezbednosti sa pogleda \u00a0produktivnog sektora. Oni \u017eele da predstave normalnim taj proces kreiranja la\u017enih opasnosti<\/strong> i marketinga zasnovanog na fiktivnoj propagandi o za\u0161titi. Iako takav proces nepobitno vodi uspostavljanju odnosa nadmo\u0107i i rasta profita a u svrhu nadgledanja i kontrole, oni normalizovanje ovog procesa obja\u0161njavaju time da zakon i pravosudni sistem koji bi mogao razumeti potencijale profitnog iskori\u0161\u0107avanja resursa informacije, nije trenutno na istom nivou tehnolo\u0161kog znanja. Samim tim, oni smatraju da zakon ne mo\u017ee razumeti prednosti tehnolo\u0161kog napretka, i stoga se ne mo\u017ee verodostojno priklju\u010diti analizi i sagledavanju procesa prikupljanja podataka. Sa druge strane, taj isti nivo znanja zakon primenjuje kada prepoznaje i sankcioni\u0161e ljude koji ukazuju na mogu\u0107e zloupotrebe i obelodanjuju odre\u0111ene nepravilnosti na\u010dina upotrebe tehnologija u procesu prikupljanja i analize podataka. Posledice tog pomerenog odnosa upotrebe zakona mo\u017eemo uo\u010diti na primerima D\u017eulijana Asan\u017ea, Arona \u0160varca, Edvarda Snoudena<\/strong>, kao i mnogih drugih.
<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Tako\u0111e, dosada\u0161nje iskustvo nas u\u010di da su mnogi ljudi spremni da demokratska prava trampe za ve\u0107i dohodak. To je najuo\u010dljivije na primeru organizacije samih kompanija, gde je proizvodnja organizovana na izrazito hijerarhijski na\u010din, a ne demokratski. Radnici ne glasaju o tome \u0161ta bi voleli da proizvode i kako bi to \u017eeleli da rade. Hijerarhija garantuje vi\u0161i stepen produktivnosti i ve\u0107e plate. \u201eTehnologija je granica demokratije\u201c, rekao je francuski filozof \u00a0\u017dak Elul pre vi\u0161e od pola veka. \u201eSve \u0161to tehnologija osvoji demokratija mora izgubiti<\/strong>. In\u017eenjeri koji bi imali naklonost radnika verovatno ne bi imali pojma o tome kako ma\u0161ine rade\u201c. Ista analogija mo\u017ee se primeniti na dru\u0161tvo u celini: glasa\u010di se svojevoljno mogu odre\u0107i demokratskih prava, kao \u0161to su i \u010dinili, zbog ve\u0107eg dohotka.
<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Ipak, sa jedne strane, kako bismo postali svesni posledica i diskursa sakupljanja i kori\u0161\u0107enja podataka, moramo izvr\u0161iti uticaj na polju obrazovanja, te je stoga potrebno da se medijska pismenost uvede u sistem obrazovanj<\/strong>a od po\u010detka.\u00a0 Iako se danas postavlja pitanje na \u010dijoj strani je sistem obrazovanja, i da li je on resurs u rukama elite koja se \u0161koluje kako bi izu\u010dila i unapredila sisteme koji odgovaraju mo\u0107i kapitala, ipak je on deo procesa edukacije koji nam pru\u017ea mogu\u0107nost da shvatimo i razumemo u kom smeru se kre\u0107e tehnologija obrade informacija i da uti\u010demo na mogu\u0107e zloupotrebe i posledice takve vrste kori\u0161\u0107enja informacije.
<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Kako bi se ograni\u010dila mo\u0107 i podjednako koristio resurs kakav je informacija, dru\u0161tvo bi trebalo insistirati na procesu da ona mora postati javna i dostupna svima<\/strong>. Samo tim procesom javne dostupnosti prikupljenih podataka \u0107e resurs big data slu\u017eiti u korist svih delova dru\u0161tva. Tako bismo doprineli da se analiziranje big date koristi i u drugim dru\u0161tvenim sferama poput zdravstva, obrazovanja i pobolj\u0161anja op\u0161teg dru\u0161tvenog stanja. Do toga mo\u017ee do\u0107i razvojem open source tehnologije kao i razvojem dru\u0161tvene svesti koja \u0107e se zarad njenih sloboda izboriti da big data postanu obavezno javno dobro.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Literatura:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

– Zuboff, Shoshana. The Age of Surveillance\nCapitalism. <\/em>Njujork: Public Affairs, 2019.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

– Irwin, William. The Matrix and Philosophy<\/em>.\nNjujork: Open Court Publishing, 2002.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

– Pavle Milenkovi\u0107 i Du\u0161an\nMarinkovi\u0107. Mi\u0161el Fuko 1926-1984-2004 Hrestomatija<\/em>. Novi Sad: Vojvo\u0111anska\nsociolo\u0161ka asocijacija, 2005.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

– Senellart, Michel, prir. Michen Foucault:\nSecurity, Territory, Population Lectures at the College de France, 1977-78. <\/em>Velika\nBritanija:Palgrave Macmillan, 2009.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

– Arendt, Hannah. The Life of the\nMind<\/em>. Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave: Harcourt Brace Jovanovich, 1978<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

– The Century of the Self (2002).\nDokumentarna serija. Adam Kurtis. Velika Britanija. BBC<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Spolja\u0161nje veze:<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

– Dejan Mihailovi\u0107 – Intervju <\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

– Branko Milanovi\u0107 – Pri\u010da o dva kapitalizma <\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

– Julia Carrie Wong – Fifth Google worker-activist fired in a month<\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

– Branko Milanovi\u0107 – Pri\u010da o dva kapitalizma<\/a><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

– Mi\u0161ko \u0160uvakovi\u0107 – Socijalizam ili kapitalizam <\/p>\n\n\n\n

\n