{"id":1860,"date":"2020-02-02T21:35:13","date_gmt":"2020-02-02T21:35:13","guid":{"rendered":"http:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/?p=1860"},"modified":"2020-02-02T21:56:31","modified_gmt":"2020-02-02T21:56:31","slug":"zasto-je-potrebna-medijska-pismenost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/?p=1860","title":{"rendered":"Da li je medijska pismenost neophodna?"},"content":{"rendered":"\n

Priroda potro\u0161a\u010dkog dru\u0161tva u eri velikih podataka iziskuje medijsku pismenost kao jedan od preduslova za vi\u0161i demokratski kapacitet i ispunjenost na individualnom nivou, rekao je Ljubi\u0161a Boji\u0107 u\u010desnik panela Big data: resurs dru\u0161tva ili elita<\/a> (ENG<\/a>) u organizaciji Laboratorije za digitalnu sociometriju<\/a> IFDT<\/a>-i ICT Hub<\/a>-a. U me\u0111uvremenu Ljubi\u0161a je na ovu temu pisao za portal Netokracija<\/a>. U kratkom intervju koji sledi zamolili smo Ljubi\u0161u da pojasni njegove ideje o potrebi za medijskom pismeno\u0161\u0107u, manipulacijama modernog dru\u0161tva i saradnji u oblasti velikih podataka.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\n

Veliki podaci se nekad nazivaju naftom novog doba, svetim gralom \u010cetvrte industrijske revolucije. Kakvo je va\u0161e vi\u0111enje ove tvrdnje? U svetlu big data, ko su elite? Kakav je kapitalizam zasnovan na podacima?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Dok god je moderno dru\u0161tvo zasnovano na potro\u0161nji ono \u0107e podrazumevati i marketing kakav imamo sada. Skoro od po\u010detaka reklamiranja proizvoda uz njih su se dodavali i simboli ljudskih potreba. Na taj na\u010din vi prodajete auto uz atraktivnu devojku ili pivo uz slike dru\u017eenja. Dakle, neki proizvod se prodaje pomo\u0107u ne\u010deg drugog \u0161to nema direktne veze sa predmetom prodaje. Na toj ideji zasniva se marketing, ali i potro\u0161a\u010dko dru\u0161tvo, jer ljudi kupuju mnogo vi\u0161e od onoga koliko im je potrebno. Proizvodi su postali na\u010din da se zadovolje psiholo\u0161ke potrebe ili \u010desto da se ponudi zamena za one potrebe koje su nezadovoljene. Tako se kreiraju frustracije u jednom dru\u0161tvu koje u nekom trenutku mogu da se iska\u017eu protestima. Svedoci smo da se to de\u0161ava i u razli\u010ditim razvijenim zemljama, za \u0161ta je potreban neki simboli\u010dan povod. Masovno dru\u0161tvo se zasniva na lakim zavisnostima koje je te\u0161ko primetiti. To zna\u010di da su ljudi zavisni od \u0161opinga, njihovih pametnih telefona, razli\u010ditih brednova, brze hrane i sli\u010dno.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Sa druge strane imamo rastu\u0107i trend kori\u0161\u0107enja dru\u0161tvenih mre\u017ea. One postaju zna\u010dajan deo \u017eivota svakog od nas. Sve sfere \u017eivota se digitalizuju pa se samim tim istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta zasniva na velikim podacima.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Zahvaljuju\u0107i najnovijim nau\u010dnim nalazima nema potrebe za analizom podataka koji nisu javni. Jednostavnim uvidom u to \u0161ta neka osoba lajkuje ili koje klju\u010dne re\u010di koristi mogu\u0107e kreirati individualne poruke koje \u0107e napraviti razliku u efektima komunikacije nekog brenda prema grupama potro\u0161a\u010da.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Povrh svega otvoreno eti\u010dko pitanje sigurno jeste da li je razgovor sa nekom osobom na odre\u0111eni na\u010din manipulacija ili ne, jer je potencijalno mnogo ve\u0107a manipulacija kada nekom prozivodu pripisujemo ne\u0161to \u0161to nema direktne veze sa njim, dakle vezujemo ga za neku osnovnu ljudsku potrebu.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Ho\u0107u da ka\u017eem da se daleko pre pojave Kembrid\u017e analitike marketing radio na jedan eti\u010dki upitan na\u010din. Trenutno je nemogu\u0107e pratiti \u0161ta se de\u0161ava sa podacima kada neko do\u0111e do njih. Povrh svega, napredne psihografske analize mogu da se rade i bez pristupanja privatnim podacima, \u0161to bi zna\u010dilo da je potrebno zabraniti sam postupak analize ili reklamiranje na odre\u0111eni na\u010din. To bi uru\u0161ilo ceo na\u0161e dru\u0161tvo zasnovano na potro\u0161nji.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Najbolje re\u0161enje, u ovom trenutku, kako bismo napravili balans jeste da se gra\u0111ani obrazuju o tome kako mediji i brendovi uti\u010du na njih. Potrebno je da se ozbiljno radi na uklju\u010divanju medijske pismenosti na svim nivoima obrazovanja. Tako bi bilo mogu\u0107e smanjiti uticaj jer sada brendovi znaju mnogo vi\u0161e o gra\u0111anima nego \u0161to je to pre bio slu\u010daj. S druge strane, ako \u017eelite da se ozbiljno pozabavite za\u0161titom podataka mogu\u0107e je napisati blok\u010dejn (blockchain) kod koji prati kako se podaci koriste. Na kraju odgovor je i u promeni na\u010dina na koji moderna dru\u0161tva funkcioni\u0161u tako da ona budu zasnovana na nekim drugim vrednosima, a ne na potro\u0161nji.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\n

Koje su potencijalne koristi od upotrebe big data za dru\u0161tvo i da kakvu ulogu igra aspekat multidisciplinarnosti, tj. da li je jednostavno udru\u017eiti se oko zajedni\u010dkih ciljeva? Kakva je u tom procesu uloga data scientist-a? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Veliki podaci zahtevaju odre\u0111enu dozu kreativnosti. S obzirom da su svi u\u010desnici u procesu analize ograni\u010deni svojim profesijama sigurno je bolje ukrstiti vi\u0161e mi\u0161ljenja u procesu stvaranja. \u0160abloni razmi\u0161ljanja prisutni su kod programera jo\u0161 vi\u0161e nego kod ostalih, jer se njihov rad zasniva na egzaktnosti. Mislim da tu sociolozi mogu da imaju konstruktivnu ulogu. Klju\u010d je u saradnji. I mi imamo kalupe kao svaka profesija, tako da je dobro prona\u0107i i tre\u0107e mi\u0161ljenje, \u010dak oslu\u0161kivati ljude koji nemaju veze ni sa jednom od navedenih profesija. Naravno, stru\u010dnjaci za ve\u0161ta\u010dku inteligenciju \u010desto dolaze u tim, neki od njih su primarno statisti\u010dari, dok su drugi proiza\u0161li iz redova programera. U svakom slu\u010daju kreativnost treba razvijati, na njoj raditi jer su \u0161abloni na osnovu kojih funkcioni\u0161u sve profesije prepreka slobodnom na\u010dinu razmi\u0161ljanja. Tedencija da se pla\u0161imo gre\u0161aka je lo\u0161a. Njima treba i\u0107i u susret, jer je to neophodno, kako bismo napravili ne\u0161to kvalitetno.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

U tom smislu hteo bih da istaknem Inicijativu Digitalna Srbija<\/a> sa jedne strane i Savet za kreativne industrije premijerke Republike Srbije<\/a> sa druge strane. I jedna i druga inicijativa imaju za cilj da se kao dru\u0161tvo fokusiramo na stvaranje novih vrednosti u razli\u010ditim oblastima.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Zbog te prirodne organi\u010denosti kojoj svi te\u017eimo postiji mnogo neistra\u017eenih terena koji mogu da dovedu do izuzetnih prodora u nauci i biznisu. Istakao bih profesora Kosinskog<\/a> koji sada predaje na Stenfodu. On je najbolji primer kako je mogu\u0107e kreativno primeniti nove tehnologije i naprednu analizu podataka. Njegov rad je krenuo anketom o tipovima li\u010dnosti, gde je povezao stranice koje neko lajkuje na Fejsbuku sa tipovima li\u010dnosti. To je kasnije bilo kori\u0161\u0107eno u marketingu. U novijim nau\u010dnim poduhvatima Kosinski primenjuje ve\u0161ta\u010dku inteligenciju na fotografije sa dru\u0161tvenih mre\u017ea. Rezultat je da se na osnovu crta lica sa velikom verovatno\u0107om predvi\u0111a seksualna orijentacija neke osobe.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Pomenu\u0107u i na\u0161 primer. Programerima i istra\u017eiva\u010dima iz oblasti ve\u0161ta\u010dke inteligencije nije palo na pamet da primena psihometrije na komunikaciju u realnom vremenu ima smisla. Gde je tu kontekst? Gde je tu otkrivanje pravog zna\u010denja onoga \u0161ta ljudi \u017eele da ka\u017eu?<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Prednost je u tome da istra\u017eivanja sprovodimo bez upitnika i samim tim izbegavamo subjektivnost gra\u0111ana pri odgovaranju. Tako\u0111e imamo jo\u0161 jedan sloj koji izbegavamo, a to je slika koju svako \u017eeli da stvara o sebi. To je i razlog za\u0161to u Laboratoriji za digitalnu sociometriju gledamo stvari na mikro nivou. Bitno nam je koje re\u010di se koriste, a ne na \u0161ta se te re\u010di odnose. Uop\u0161te nas ne interesuje \u0161ta \u017eelite da ka\u017eete u va\u0161oj objavi na dru\u0161tvenoj mre\u017ei. Poenta je da re\u010di koje koristimo u direktnoj ili indirektnoj komunikaciji ne biramo svesno i da one odslikavaju na\u0161a ose\u0107anja, potrebe i primarne \u010dulne sisteme. <\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n
<\/div>\n\n\n\n

Koji su eti\u010dki izazovi kori\u0161\u0107enja big data? Koji su potencijali zloupotrebe koje vidite?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Fokusira\u0107u se na izazove koji se otvaraju kod istra\u017eivanja tr\u017ei\u0161ta i marketinga. To je vezano za ono \u0161to se de\u0161avalo sa Fejsbukom. U skladu sa GDPR-om koji \u0161titi li\u010dne podatke gra\u0111ana Evropske unije i koji ujedno najstrpo\u017eijje reguli\u0161e ovu oblast svi podaci uklju\u010duju\u0107i i javne podatke na dru\u0161tvenim mre\u017eama smatraju se li\u010dnim podacima. Ukoliko \u017eelite da analizirate te javne podatke i koristite ih za neku vrstu segmentacije ili direktni marketing to je dozvoljeno i pravda se legitimnim interesom. Dakle, ukoliko je malo verovatno da \u0107e se neko saglasiti sa time da se njegovi podaci analiziraju za potrebe neke vrste marketin\u0161ke psihografije vi imate pravo da koristite te podatke bez pitanja, jer je to neophodno za va\u0161 posao a sa druge strane ne zalazi se u privatnost pojedinih li\u010dnosti jer se segmentacija vr\u0161i na grupnom nivou i podaci se depersonalizuju. Druga\u010dije mo\u017ee da bude ukoliko podatke preuzimate preko API-ja neke dru\u0161tvene mre\u017ee koja ima svoje uslove pod kojima vam daje podatke. Na primer mogu\u0107e je dobiti podatke za svrhu nau\u010dnog istra\u017eivanja a za ne\u0161to drugo nije. Kada vi dobijete podatke ne postoji na\u010din da vas neko kontroli\u0161e kako vi te podatke i koristite. Ako koristite podatke za ono za \u0161ta vam nisu dati to je kr\u0161enje ugovora izme\u0111u vas i dru\u0161tvene mre\u017ee s tim da ne mora biti kr\u0161enje zakona o za\u0161titi li\u010dnih podataka. Podaci su gorivo moderne ekonomije i kao takvi neophodni su sastojak potro\u0161a\u010dkog dru\u0161tva u oblasti marketinga, naro\u010dito ako imamo u vidu koliko ljudi koriste digitalne tehnologije, koliko ostavljaju za sobom digitalni otisak i koliko \u0107e to biti jo\u0161 zna\u010dajnije budu\u0107nosti.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Osnovna zamerka Fejsbuku od strane ameri\u010dkih vlast jeste biznis model koji se uveliko zasniva na deljenju i prodaji podataka korisnika, iako su na to korisnici pristali. Fejsbuk je navodno motivisan da promeni svoju politiku kori\u0161\u0107enja privatnih podatka. Jasan problem je u tome da ako prihvatite deljenje podataka sa nekom aplikacijom ujedno delite i podatke svih va\u0161i prijatelja koji su dali posrednu dozvolu za to Fejsbuku.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

U javnoj sferi uvek je potrebno imati de\u017eurnog krivca, nekog ko je odgovoran za sve lo\u0161e strane u dru\u0161tvu. To prodaje novine. Ovo mesto pripadalo je Kembrid\u017e analitici zahvaljuju\u0107i svedo\u010denju jednog uzbunjiva\u010da ali bez dokaza da je ta firma kupila podatke od izvesnog Aleksandra Kogana kako bi ih neovla\u0161\u0107eno koristila za marketin\u0161ke analize. Svemu ovome dobro je do\u0161ao strah politi\u010dara od mo\u0107i psihhografije, tj. segmentacije glasa\u010da i ciljanog reklamiranja na dru\u0161tvenim mre\u017eama kao ne\u0161to \u0161to mo\u017ee napraviti velike promene u rezultatima izbora \u0161to se navodno desilo kada je Tramp pobedio na izborima. Ta dva faktora uticala su na medijski fokus ka Kembrid\u017e analitici iz potrebe da se dr\u017ee podaci pod konktrolom.<\/p>\n\n\n\n

<\/div>\n\n\n\n

Pozivamo stru\u010dnu javnost da u\u010destvuje u diskusiji na temu “Big data: resurs dru\u0161tva ili elita.” Ukoliko ste kolega koji se bavi ili ima dodira sa naukom o podacima napi\u0161ite va\u0161e mi\u0161ljenje na ovu temu u formi komentara. Po\u0161aljite<\/a> va\u0161 tekst na mejl Laboratorije za digitalnu scoiometriju i objavi\u0107emo ga na na\u0161em sajtu<\/a>.<\/h4>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Priroda potro\u0161a\u010dkog dru\u0161tva u eri velikih podataka iziskuje medijsku pismenost kao jedan od preduslova za vi\u0161i demokratski kapacitet i ispunjenost na individualnom nivou, rekao je Ljubi\u0161a Boji\u0107 u\u010desnik panela Big data: resurs dru\u0161tva ili elita (ENG) u organizaciji Laboratorije za digitalnu sociometriju IFDT-i ICT Hub-a. U me\u0111uvremenu Ljubi\u0161a je na ovu temu pisao za portal […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[2],"tags":[3,5,6,7,14],"class_list":["post-1860","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-events","tag-big-data","tag-discussion","tag-event","tag-research","tag-social-sciences"],"featured_image_src":null,"featured_image_src_square":null,"author_info":{"display_name":"Uros Gavrilovic","author_link":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/?author=3"},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1860","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1860"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1860\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1870,"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1860\/revisions\/1870"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1860"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1860"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/digilab.instifdt.bg.ac.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1860"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}