Možemo očekivati mnogo uzbudljivih istraživanja u budućnosti

U kratkom razgovoru za DigiLab koordinator Erasmus+ programa Advanced Data Analytics in Business Mirko Savić odgovorio je na pitanja koja su prožimala panel Big data: resurs društva ili elita (ENG) u organizaciji Laboratorije za digitalnu sociometriju IFDT-i ICT Hub-a.

Pojam big data jedan je od zvučnih danas. Ipak, često se upotrebljava u nedovoljno preciznom značenju, nekad čak i pogrešno. Kako biste vi odredili ovaj pojam, šta su veliki podaci? Da li vidite razliku između big data i big social data?

Big data su masovno generisani podaci iz velikog broja izvora, koji se nalaze na više lokacija, najčešće nestrukturirani, i koji potencijalno predstavljaju značajan izvor informacija, za onoga ko ume da ih koristi. Nisam stručnjak za sociologiju, ali imam utisak da se jasna granica ne može povući jer potencijalno gotovo svi big data mogu da posluže i kao social data. U svrhe određenih društvenih istraživanja mogu da posluže i big data iz oblasti meteorologije, telekomunikacija, finansija itd. Sve zavisi od toga kako je definisano istraživanje i da li istraživači mogu da prepoznaju upotrebnu vrednost i onih big data koji na prvi pogled ne spadaju u “social data”.

Veliki podaci se nekad nazivaju naftom novog doba, svetim gralom Četvrte industrijske revolucije. Kakvo je vaše viđenje ove tvrdnje? U svetlu big data, ko su elite? Kakav je kapitalizam zasnovan na podacima?

Kapitalizam se nije promenio i agenda pre svega velikih kompanija je ostala ista. Promenila se samo tehnologija preko koje se agenda realizuje. I ranije su postojali informacioni sitemi (računovodstvo na primer) ili tehnike za prikupljanje podataka (najčešće ankete) preko koji su kompanije dolazile do važnih informacija na kojima su gradili svoje poslovne odluke. Danas je sve to samo postalo efikasnije, pre svega zbog obuhvata koji je veoma često globalni, i zbog brzine kojom se podaci generišu, obrađuju i prezentuju.

Kroz projekat Advanced Data Analytics in Business pokušali smo kroz razgovor sa predstavnicima kompanija da definišemo šta je to stručnjak iz oblasti data science-a, da bismo mogli da definišemo kompetencije koje treba da stekne budući student na master studijskom programu poslovne analitike u biznisu. Kad se pogleda koliko su odgovori bili šaroliki, dobili smo zapravo jednogoroga, odnosno nešto što ne postoji i nemoguće je da postoji. Razlog za to je velika količina različitih znanja i kompetencija koje bi jedan stručnjak iz data science-a morao ili mogao da poseduje. Zbog toga je jako bitna multidisciplinarnost i edukovanje stručnjaka iz pojedinih domena veštinama vezanim za data science. Lakše i efikasnije je jednog sociologa ili ekonomistu naučiti pojedinim tehnikama i tako izgraditi stručnjaka za data science, nego edukovati od starta stučnjaka za data science koji bi mogao da obavlja svoj posao u različitim oblastima. Data science na određenom nivou postaje krajnje kreativna veština, gde je neophodno dobro poznavanje domena u kojem se radi istraživanje da bi se mogli iz masovnih podataka izvuči relevantni zaključci vezani za taj domen.

Zašto su skandali oko podataka postali centralna tema medija? Da li je medijska panika opravdana? Na kome je odgovornost oko takvih propusta? Da li su zakoni o zaštiti podataka dorasli izazovima savremenog doba?

Mogućnosti za zloupotrebu su velike i ljudsko društvo preduzima mere da bi se zaštitilo od tih zloupotreba, kroz izgradnju odgovarajućeg zakonskog okvira ali najviše kroz edukaciju samih građana, kao korisnika i kao davaoca podataka u modernom informatičkom društvu. Big data su samo još jedan od izazova koji sa sobom nosi razvoj civilizacije i smatram da će čovek vremenom naučiti da upravlja masovnim podacima na racionalan i etički prihvatljiv način, ali je za to potrebno vreme. Kao što je nekada vatra bila izazov za čoveka, pa je naučio da je koristi, ili trofazna struja, ili atomska energija, tako će ljudsko društvo naučiti da upravlja i masovnim podacima na optimalan način. Nažalost, čovek najviše uči iz sopstvenih grešaka, pa je za očekivati da će se negde desiti i poneki “Černobil” u oblasti big data, nakon kojih će doći do unapređenja regulative i edukacije.

Medijska panika nije opravdana, ali mediji moraju da izveštavaju o slučajevima zloupotrebe masovnih podataka, da pokreću društvenu raspravu o tom važnom pitanju, kao i da nosioce politika teraju da stvaraju zakonski okvir koji će na najoptimalniji način da pomiri korisnost masovnih podataka i potencijalnu opasnost koju oni sa sobom nose. Tehnologija se razvija brže nego zakonska regulativa To je činjenica i u toj “trci” lako možemo postati žrtve nove tehnologije i spore regulative. Regulativa se menja skokovito, najčešće nakon neke zloupotrebe ili skandala vezanog za big data i zato je mnogo bolja zaštita od propusta dobro edukacija građana u ovoj sferi.

Kako vidite budućnost primene big data u društvenim naukama? Koja uzbudljiva istraživanja se mogu sprovesti i kako ona mogu da budu korisna?

Potencijal primene big data u društvenim naukama je ogroman i u praksi će često zavisiti ne samo od znanja nego i od kreativnosti samih istraživača. Možemo očekivati mnogo uzbudljivih istraživanja u budućnosti. Big data nikada neće moći u potpunosti da istisnu tradicionalne metode prikupljanja i obrade podataka. Ta dva pristupa su kompatibilna. Uvek će postojati neki segment društva za koji neće postojati masovni podaci i kojima se mora pristupiti na tradicionalan način, preko ankete, fokus grupe i slično. Takođe, čak i tamo gde postoje big data i mogućnost njihovog strukturiranja i obrade, tradicionalni načini mogu da posluže za verifikaciju dobijenih rezultata istraživanja preko big data.

Pozivamo stručnu javnost da učestvuje u diskusiji na temu “Big data: resurs društva ili elita.” Ukoliko ste kolega koji se bavi ili ima dodira sa naukom o podacima napišite vaše mišljenje na ovu temu u formi komentara. Pošaljite vaš tekst na mejl Laboratorije za digitalnu scoiometriju i objavićemo ga na našem sajtu.