Pozivamo vas da učestvujete u panel diskusiji o big data kao resursu društva ili elita koju organizuje Laboratorija za digitalnu sociometriju IFDT-a i ICT Hub u petak 20. 12. 2019. u 18:00 u ICT Hub-u (Kralja Milana 10). Ulaz je slobodan.
Analize big data omogućavaju nova korisna saznanja o društvu, ali otvaraju i prostor za manipulacije. Prikupljanje podataka može da se vrši direktno putem društvenih mreža sa neposrednom ili posrednom dozvolom korisnika, što nameće etička pitanja koja su aktuelna zahvaljujući slučaju medijski eksponirane Kembridž analitike, ali i novih zakona o zaštiti ličnih podataka. Zbog toga se nameće potreba da se podaci depersonalizuju kako bi se potom obradili u statističkim softverima. Najnovija istraživanja baziraju se na celokupnom digitalnom otisku koji svaka osoba ostavlja za sobom.
PANELISTI
Mihajlo Popesku
Auspex International
Mihajlo je bivši direktor istraživanja Cambridge Analytica. Od završenih studija na Univerzitetu u Notingemu on je bio angažovan od strane vodećih svetskih kompanija koje se bave inovacijama u analizi podataka i psihometriji. U kompaniji Auspex International, Popesku vodi najsavremenije data-driven kampanje u političkoj areni.
Mirko Savić
Ekonomski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Pionir primene naprednih statističkih metoda u oblasti ekonomskih nauka, Savić je Koordinator Erasmus+ projekta i studijskog programa Advanced Data Analytics in Business.
Ljubiša Bojić
Institut za Filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu
Kao ko-autor softvera za analizu društvenih medija Ljubiša je bio angažovan na kreiranju psihometrijskih algoritama i inovativnih methoda. On je koordinator Laboratorije za digitalnu sociometriju IFDT-a.
Jelisaveta Petrović
Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu
U svom istraživačkom radu Jelisaveta razmatra načine na koje je moguće primeniti big data u sociologiji. Ona je zainteresovana za sociometriju i jedan je od inspiratora ideje da se istraživači okupe oko digitalne sociometrije u novoosnovanoj Laboratoriji IFDT-a.
Mapiranje društvenih mreža, analiza sentimenta, poređenje podataka o preferencijama sa rezultatima popunjenih onlajn anketa i automatska analiza fotografija neki su od osnovnih pravaca „big data“ istraživanja u oblasti društvenih nauka. Tako na primer, analiza sentimenta koristi lingvistiku i algoritme kako bi se došlo do zaključaka o kontekstu. Istraživači su već uspeli uspešno da mapiraju odnose blogosfera republikanaca i demokrata čime su ustanovili da je pobednička strana bila bolje povezana sa blogosferom van ovih političkih grupacija. Istraživači su takođe uspeli da povežu tipove ličnosti sa lajkovima na Fejsbuku ustanovivši tako da ekstroverne osobe imaju drugačije preferencije od introvertnih osoba. Jedan od zaključaka primene algoritama veštačke inteligencije na fotografije sa društvenih mreža je da se može sa velikim nivoom tačnosti proceniti seksualna orijentacija neke osobe. Ova istraživanja svakako imaju i svoju tržišnu primenjivost, pre svega za kreiranje individualizovanih reklama u oblasti digitalnog marketinga, ali se takođe još jednom nameće pitanje da li je posredi poboljšanje komunikacije ili manipulacija potrošačima.
Cilj panela jeste da razgovorom o potencijalu big data za društvo i društvene nauke osvetlimo aktuelna pitanja sa kojima se istraživači svakodnevno susreću u ovoj oblasti:
- Benefiti od upotrebe big data za društvene nauke i društvo.
- Svrha i potencijal primene algoritama veštačke inteligencije u analizi big data.
- Etičnost analize big data – potencijali manipulacije.
- Izazovi multidisciplinarnosti u analizi big data.
- Budući pravci primene big data u društvenim naukama.